Putevima Umetničkog pres karavana do Zlatnog runa

Umetnički pres karavan

Putevima Umetničkog pres karavana do Zlatnog runa

Umetnički pres karavan je, nošen unutrašnjim tihim zovom koji je dopirao iz istočne Srbije, nastavio svoj misionarski put.Vodjeni jačinom šestog čula obreli smo se u Kučevu, gradu koji se nalazi u severoistočnoj Srbiji,u oblasti Zvižd. Kučevo je na 130km od glavnog grada.Subjektivni osećaj nam govori da je ova divna oblast tako blizu, a tako prepuštena zaboravu i sebi samoj.

Zlatonosna reka Pek

Nekada to nije bio slučaj.Dokaz tome je vila kralja Aleksandra Karadjordjevića koju je sebi sagradio u neposrednoj blizini zlatonosne reke Pek. Kralj je i nakon kraćih boravakau ovim krajevima bivao kao nov,što ga je nateralo da češće oseti talas svežine posle kojeg se pun energije vraćao državničkim poslovima.Da to nije slučajno, govori u prilog i činjenica da se zlato odvajkada vadilo u okolini Kučeva.Od Rimljana koji su nastanjivali ovu oblast,do Kelta.Bog je obdario zlatom ove krajeve, što im daje čudesnu šaru mistike.

Ispiranje zlata na reci Pek je neopisiv doživljaj.Od iskusnih ispirača zlata smo dobili i zlata vredna uputstva.Kad sidješ na reku,treba da si što opušteniji,da bi dobio osećaj u kom delu da tražiš zlato. Ako ispirač na lopati nadje nekoliko zlatnih čestica,znači da je na dobrom tragu, te vodjen intuicijom treba da nastavi ispiranje. Ako ispirač u vodi nadje dve ilitri čestice,to mu je smernica da na tom mestu nastavi ispiranje. U okviru udruženja Zlatno runo ispiranje zlata se vrši na tradicionalan način. Zlatno runo je dobilo ime zbog priče koja se u stvarnosti dogadjala na reci Pek.Zlato se vadilo iz reke pomoću odranog ovčijeg runa. Tako je ovčije runo na reci Pek dobijalo zlatni sjaj. Nemoguće je oteti se utisku da u činu ispiranja zlata provejavaju primese alhemije i neprimetne metamorfoze boja i peščanih zrna. Gledate, a golim okom ne primećujete da je belo ruho dobilo sloj boje zlata.Peščane čestice se pretvaraju u zlatna zrnca. Zlatonosni pesak čudesne reke ima isti onaj sjaj kao u davna vremena.Ona strpljivo čeka nove tragače zaražene talasom zlatne groznice, čuvajući za njih deo zlatnog tovara. Zvižd je stari rudarski kraj u kojem su za zlatom tragali i rimski carevi i srpski kraljevi.

Izgubljeni prsten pastirice Jelene

Oblast Zvižda je obdarena i stoletnim bukovim šumama u čijim nedrima teku neobične reke i potoci koji u svom buku nose zlatni prah. Bistri planinski potoci iz dela Homoljskih planina protiču kroz klisure koje na neki svoj način sjaje.Interesantno je da potoci protiču i kroz pećine što im daje kreativnu crtu kojom ih je priroda Zvižda posebno nagradila. Ekipa Umetničkog pres karavana je iz podnožja Kučeva ugledala veliki krst navrhu brda.Privučeni lepim prizorom,hipnotički nas noge poneše u susret njemu.Kad smo se približili imali smo šta i da vidimo.Iznad Kučeva je prosto iznikao impozantni krst,obeležje grada. Na ponos svih verujućih ljudi i divljenje svih putnika namernika koji se zateknu na brdu koje nosi naziv ,,Jelena stena”.Visok 18 metara i težak tri tone,ovaj metalni krst bdi nadgradom i svetli noću stvarajući veličanstven prizor.Po predanju, brdo je dobilo naziv po pastirici Jeleni koja je na toj steni čuvala ovce, te je u jednom trenutku izgubila prsten koji nije uspela da nadje. Da ova priča nije samo legenda govori dogadjaj koji se zbio prilikom radova na izradnji metalnog krsta.Naime, jedan od radnika je pronašao davno izgubljeni prsten pastirice Jelene i tim naizled slučajnim pronalaskom oživeo legendu i premestio je u stvarnost.Znak da se nešto uzvišeno desilo je da se krst nedugo posle toga uzvisio,a prostor oko njega je preuredjen u najlepše gradsko izletište.Kao da je pastirica nakon pronalaska davno izgubljenog prstena poput andjeoske vile blagoslovila preporod ovog mesta.Od nekada pustog brda,odjednom je sve zavrvilo od života, očemu svedoči i vidikovac koji sada privlači mnoštvo turista i znatiželjnih ljudi u potrazi za neotkrivenim lepotama i novim saznanjima.Sa vidikovca, kučevska varoš vam je na dlanu.Imate doživljaj da dodirujete čitavu Zvišku kotlinu.

Karneval Homoljskih motiva

Polako smo se spustili u centar Kučeva gde su nas ljubazni domaćini bogato ugostili u hotelu ,,Rudnik”.U hotelu i oko njega je vladala prava karnevalska atmosfera prošarana narodnim običajima.Prisustvovali smo smotri izvornog narodnog stvaralaštva, tradicionalnim ,,Homoljskim motivima”.Četrdesetsedmi put su održani ispadaju u red najstarijihkulturno-turističkih manifestacija u našoj zemlji. Svake godine poslednjih dana avgusta,Kučevo podseća na karnevalske gradove.Sve je u znaku izvorne narodne igre i pesme.Prikazuju se narodni običaji Zvižda i Homolja,čuva se tradicija ovog kraja kroz pesmu i nošnju.Gostujuće ,,karnevalsko-narodne” trupe nastupaju u narodnim odorama,braneći boje svojih gradova i mesta iz kojih potiču. ,,Homoljski motivi” traju od 1968. godine,a interesantno je da svake godine raste broj posetilaca koji žele da budu deo ove stvaralačke smotre koja sve više poprima obrise karnevala u narodnom ruhu.

Ritualni ples Rusaljki

Ljude iz inostranstva i sa prostora bivše Jugoslavije privlači vlaška magija plesnog ritualakoji uvodi u neku vrstu transa. Izvode ga ,,Rusaljke”. To su posebno obdarene žene sa Homolja koje poput šamana sa Bajkalskog jezera izvode ples i izgovarajući samo njima poznate mantre ulaze u neku drugu dimenziju iz koje predvidjaju dogadjaje koji će uslediti.Po završetku rituala one se vraćaju u prostor-vremensku realnost iz koje se ne sećaju proročkih reči koje su zapevale u stanju transa.Ljudi koji su gledali i slušali ,,Rusaljke” svedoče njihove proročanske zapeve.Etnolozi tvrde da one padaju u stanje zanosa putem rituala koji pripada jednoj prastaroj religiji. Rusaljke su naslednice vila i čarobnica koje su njihova produžena ruka iz pradavnih vremena.Oživele su mit u našoj sadašnjosti čuvajući kultove davnih predaka.Veruje se da nadahnuće crpe iz jakog kulta boginje Kibele, koja se smatrala velikom majkom bogova. Fenomen ,,Rusaljki”, sačuvan od zaborava je prava draž za mistike i izazov za naučnike našeg doba.

Čari pećine Ravništarke

Ekipa našeg Karavana se pod utiskom Homoljskih motiva otisnula do pećine Ravništarke,koja se nalazi 12km od Kučeva.Ravništarka neodoljivo mami svojim predvorjem i lepotom glavnog pećinskog kanala. Kročili smo na neobični, preko 500metara dugi kanal.On nas je u maniru prirodnog vodiča postepeno uvodio u pećinske čari.Unutrašnjost pećine odiše bogatstvom pećinskog nakita.Pravo blago je vizuelni doživljaj koji pružaju vodopadi,ali ne oni na koje su naše oči navikle. Izdaleka vam se čine zamrznutim,ali kad ste u njihovoj neposrednoj blizini očitava se jasnoća okamenjenih vodopada.Ulazeći dublje u pećinu naišli smo na ,,labudovo jezero” koje zbog prelepo oblikovanih stalaktita podseća na labudove.

Nastavili smo da otkrivamo pećinu, a u jednom trenu nas je prenula belina i sjaj.Na licima nam se videlo uzbudjenje od prizora koji nam se najednom ukazao.Beli dvorac koji je isijavao belinom.Oblikovan kao da je rukom vajan.Stvaralački režiser ovog (nad)prirodnog remek dela je pećina Ravništarka.Opijeni vidjenim naišli smo na šarca Kraljevića Marka, gizdavo utegnute i pravilno izuvijane stalaktite koji podsećaju na narodni motiv iz epske pesme.

Violinista u pećinskoj dvorani

Domaćini iz turističke organizacije su nam priredili iznenadjenje za sva vremena.Iz daljine su se čuli zvuci violine.Mislili smo da nam se pričinjava.Nismo poverovali čulu sluha zbog vremena provedenog u pećini. Medjutim, kad su nas uveli u jednu kitnjastu pećinsku dvoranu, sve nam je bivalo jasnije, a čudjenje vidjenim je narastalo. Drago nam je bilo da nismo umislili muziku koja je odnekud dopirala.Ugledali smo talentovanog violinistu iz Kučeva koji nam je sa improvizovane kamene bine priredio jedinstven doživljaj – mini koncert unutar jedne pećine.Nedoživljeno,ne smemo reći i neponovljivo.Nikad se ne zna sa pećinama.Nesvakidašnje i vrcavo su nas domaćini iz Kučeva ispratili iz sveta čudesne Ravništarke.

Umetnički pres karavan se po izlasku iz pećine, prošavši kroz Kučevo, ritualno pozdravio sa Zviždom vrativši se u Beograd. Vremenski smo stigli za 90minuta,ali smo se misleno i doživljajno mnogo duže vraćali iz Kučeva.Uveliko smo bili u Beogradu, a povratak je ipak trajao danima.Dug put koji nas je osvežio.Saga o Kučevu je dobila trofejno mesto u vitrini sećanja Umetničkog pres karavana.

Putopis napisao Borislav Petrović